Najveći tepih na svetu je izgubio vrednost
Pisalo je na naslovnoj strani novina koje je čitao uz kafu.
Dobro je poznavao džamiju u kojoj je se nalazio tepih – jedanaest ogromnih
lustera od kristala u obliku palme, pedeset pločica sa imenima Alaha i devedeset
devet stubova…
Čitanje i kafu prekide poziv naizgled nervoznog prijatelja, cenjenog detektiva
iz Abu Dabija koji je radio na slučaju džamija. Trebalo mu je što više informacija, a
Nik je bio glavni arhitekta.
Još istog dana leteo je za Abu Dabi. U vožnji između aerodroma i džamije
razgovarali su o slučaju. Stigavši i probivši se kroz mnoštvo novinara do mesta
zločina, Nik se odmah baci na posao. Sve je bilo u redu – jedanaest ogromnih lustera
od kristala u obliku palme, pedeset pločica sa imenima Alaha i devedeset devet
stubova…
– Sve je u redu, reče Nik, delujući pomalo začuđeno.
Detektiv ga pogleda i reče:
– A tepih?
Delovalo je neverovatno. Toliki tepih? Slučaj je zaveden kao nemoguć, iako
su stručnjaci tvrdili da se već samim stajanjem na njega može osetiti da nije pravi.
***
Čim se vratio nazad u stan, Nik ode do sefa i izvadi Šeikov zahtev koji mu je
ispostavljen kada je kao mladi arhitekta počeo da radi na velikom projektu.
Šeik je preminuo pre no što je džamija završena.
Nik se seti celog tima i bi ponosan na detektiva.
Upaljač je škljocnuo.
Прича је настала у оквиру књижевних радионица ПОМАК
pomakns@gmail.com