Korona, ratovi, inflacije i sveopšti haos u svetu… Sve ovo je prouzrokovalo sve veće naseljavanje Rusa i Ukrainaca. Naprosto ih ima svuda, svakodnevno ih viđam u busu dok međusobno pričaju na meni nepoznatom jeziku, a ima ih i dosta u mojoj školi. Neki se žale što ih ima toliko, a ja postajem sve više radoznala o njihovoj kulturi i jeziku.
Pošto mnogo volim da čitam, redovno posećujem knjižaru. Iako uglavnom razgledam japanske romane, ovaj put sam prišla polici sa ruskim klasicima. Ta polica je imala pregršt zanimljivih knjiga, koje su napisali poznati ruski pisci: Tolstoj, Puškin, Gončarov, Čehov, Gogolj, Dostojevski… Dostojevski? Uzela sam njegovu knjigu Neprijatan slučaj i posmatrala njegovu sliku. Stariji čovek sa dugom i čupavom bradom u kaputu, koji je ukočeno sedeo, skrštenih nogu. Ta slika mi je izgledala pomalo smešno, ali sam postala još više zainteresovana za njegova dela.
,,Dostojevski, kažeš? Hmm, njega radimo sledeće godine…”, rekla je profesorka književnosti zamišljeno. ,,A da za početak pročitaš Zločin i kaznu?”, predloži mi profesorka. ,,Zločin i kazna… Prestuplenie i nakazanije?”, bila sam u biblioteci i pokušavala da pročitam originalni naslov. Ali ja ne znam da čitam ruski, pa ni ne znam da pričam ruski! Jedino što znam da kažem na ruskom su krastavac i pas. Trebalo bih da nabavim neki rečnik pa da sama učim ruski.
Nakon napornog dana u školi, svratila sam do prodavnice da kupim nešto za jelo. Bila je tolika gužva! Obe kase su radile, ali redovi nestrpljivih ljudi su bili ogromni. Strpljivo sam čekala i gledala unakolo, kad, odjednom, spazih nekog neobičnog čoveka u kaputu i ukočenih pokreta, kako kupuje mleko. Odakle mi je ovaj čovek poznat? Pa čekaj… Da nije to Dostojevski? Zašto kupuje mleko? Koješta! Sigurno mi se učinilo… ili ipak ne? Posle par dana sam od svoje prijateljice iz susedne ulice saznala da se doselio neki Rus. Morala sam što pre da saznam da li je to isti čovek kog sam videla u pre neki dan. Tiho, skoro na prstima, sam ušla u njegovo dvorište, popela se na panj i pogledala kroz prozor. Onaj isti čovek, kog sam videla u prodavnici je sedeo i čitao knjigu. Одједном pojavio se crni mačak i glasno mjaukao. Čovek je zaklopio knjigu, a ja sam u tom trenutku skočila i potrčala iz njegovog dvorišta. Jadan Rus, nije ni svestan da ima tako nestašnu komšinicu!