СЕЋАЊЕ
Мирис липе
шири се баштом малог кафеа.
Стапа се
са њеном косом,
са јаком аромом кратког еспреса.
Док му грло жари прва цигарета,
погледом је прати,
промиче јој спонтани осмејак.
У даљини плави тон звона.
Ко је био он?
Ко је била она?
УКЛЕТИ ПЕСНИК
Звезде од неона,
гасе се лагано на сазвежђу од бетона.
Потмулим ритмом,
одјекујем кораком по асфалту сивом.
Немир у нирвани дрема –
понирем погледом сновиђења.
Шири се све тиша
ветра вриска.
Расути стихови
дуж Стикса.
Сива магла
из прикрајка пришла.
Песничка слика
речито се стиша.
ЗАБОРАВ
Бујица суморних лица
на станици прљавог града.
Смеђи прамен,
као да гледам некада.
Несигурност ока,
тровање крвотока свести.
У расколу песничке слике
странци ће се срести.
Машина шири
дим опорог смрада.
За заборав запели
на станици прљавог града.