САН
На белом столу коверта стоји сама у тами.
Док су капи суза падале низ очи
Тамни облаци су опседали град.
Непознати странац огрнут црним капутом
Даје ми руку да бежим од олује.
Али ја не прихватих.
Сутрадан мислила сам да је сан,
Видела сам да је то само врана била
која ми је лош сан донела.
Али коверта још на оном столу стоји
И нико неће да је отвори.
Љубав је умрла
Љубав је умрла
Нико то није приметио
И кад је пролазила
нико је се није сетио.
Љубав је умрла
Пре пар година,
пет месеци
Недеља седам,сати два-три.
Љубав је умрла
Око њеног леша
створила се мрачна љига
и све се нешто плашим
јер никог за то није брига.
Љубав је умрла
И оставила је иза себе
Само пустош и сиве стене
Чак је и допустила
да прва љубав увене.
Љубав је умрла
Умазала је свој вео
у мрачну црнину.
Можда и није умрла већ
Побегла у неку висину,
На неку далеку планину.