Игра је све за оне који се воде мислима у животу. Када разум води човекову природу, емоције остају затрпане у подсвести али једног дана морају да избију на видело. Тада се све тајне открију целом свету… Емоције нам покажу какви смо.
Службеница С. почела је да ради у Општини месец дана после свог колеге из канцеларије, такође службеника, П. Добила је плави коверат са решењем и печатом. У њему је писало када и где треба да се јави и како има право на жалбу на решење у року од 8 дана. То се односило на оне који су били на разговору за посао а нису примљени. Никога није познавала и са стрепњом и страхом ишчекивала је дан наведен у писму. Размишљала шта да обуче и тако покушавала да уклони трему.
Тог јутра нервозно се облачила и намештала фризуру, рука јој је задрхтала док је исцртавала кармином усне. А дуга црна хаљина са ролком од трикотаже ништа није откривала. Деловала је пристојно, младо и полетно, само су очи могле да одају страх и несигурност од непознатог. Чекала је да буде позвана, стојећи загледана у зид у ходнику општинске зграде, препуштена својим мислима. Осећала је како је неко посматра, зато се окренула и угледала службеника П. Погледи су им се срели и он јој је пружио руку и стегао њену док се представљао. Заиграо му је брк кад је изговарао своје име и гледао у нову колегиницу. У том тренутку су је прозвали и она је кренула у канцеларију, из које се чула вика старије госпође са наочарима на врху носа. Њено пуно округло тело и лице уоквирено црном пунђом није одавало тако преку и оштру жену. Али су њени потчињени били у страху од сваког њеног коментара. Дубок глас био је њено оружје, а наредбодавни тон алат за спровођење дисциплине. Покрети руку кад је бацила неурађене предмете на сто тргли су службеницу С. Укопала се као да је тај коментар упућен њој. Желела је да се што пре удаљи из те мале и загушњиве просторије. Шефица Љ. како се представила, понудила је кафом и столицом. „Скувај нам две кафе!“ позвала је своју секретарицу и погледајући у службеницу С. која је негодовала у покушају да одбије понуђено рекла: „Попићеш“. Као неко ко није навикао да буде ни на који начин одбијен. У сваком делу канцеларије, ваздух је био прожет тишином.
За то време кафа се већ хладила на столу и шефица Љ. је позвала телефоном будућег руководиоца:
„Стигла ти је нова колегиница, дођи код мене“ – спуштајући слушалицу.
Убрзо се појавио Руководилац М., сув и сед, са раздељком мало зализаним уљем. Безизражајно је погледао придошлицу као да је њу баш очекивао и да му већ није по вољи. Климнуо је главом позивајући је да крену. Пратила га је ћутке, чинило јој је да није тренутак да прва нешто пита а и то што би тада питала можда не би било на месту. Отворио је врата канцеларије у којој је седела жена и двојица мушкараца и показао њено будуће радно место.
„Овде мртви могу да буду живи али живи не могу да буду мртви…“ говорила је жена мушкарцима који су ћутали загледани у своје мониторе. Одмерила је нову колегиницу као што жена жену може да погледом процени као будућу конкуренцију. Службеница С. се упознаје са новим колегама, Ј. и Р. и колегиницом З., затим седа на своје ново место, очекујући њихова питања и задатке.
Осмесима најчешће показујемо зубе, а најјачи смо кад се неко подигне па згреши. Освета увек припада ономе ко је јачи. Од коментара иза леђа до оних директних мала је путања. Ту су вешто постављене кулисе и игра може да почне. А нови играч није ни питан да ли жели да буде укључен у игру. Обично и не зна, све док игра не буде готова. Не знаш од кога да се чуваш а коме смеш да верујеш. Шта да кажеш а шта прећутиш. Тако је увек било у службама које су од поверења. Ко је чији, кога је довела тетка а кога политика. Ко коме чува леђа, а ко провоцира. Има ли ту искрености и пријатеља, јер посао се овај не завршава. Ако ти одеш неко други ће доћи. Танке су и јаке нити ове паукове мреже.
А наша јунакиња пуна великих очекивања завршава свој први радни дан.
***
Обећали су му да ће га запослити а онда су му јавили како ће бити примљена нека млада жена уместо њега. Он је почео да кипти од беса у себи. Звао је своју везу и жалио се, молио и вршио притисак. Познавао је све запослене, имао је добре препоруке и сад му нека непозната девојка ремети планове. Мораће она да сачека, размишљао је и делао службеник П. Тако је успео да први буде примљен и сада је чекао да упозна особу која му се нашла на путу до остварења плана.