Поглед из темена А)
Четвртак.
Карла је виши саветник у Министарству. У уобичајено време, у 17.37 дошла је у стан, проверила да ли јој син иде на тренинг и поставила знак на прозору код спољних степеница да су посете дозвољене.
Убрзо, неко је тихо покуцао на врата. То је Дубравка, изгледала је веома уморно, нарочито њене очи.
– Још си сама?
Само на тренутак, кренула је да заплаче, али више није имала снаге. Уморила се од понављања стално истих образаца у својим везама.
Рањена је, исцрпљена, дуго је трагала за том тајном енергије која се иначе свуда креће глатко и слободно. Лутала је, тумарала, али највероватније по тишинама мочвара у јесен или зиму, у којима не расту стабла (понекад има грмља). У тим бубрезима земље размена и непрестани проток су успорени.
Тако је опет дошла у посету код Карле, која иза чиновничког костима сакрива највећа знања модерне алхемије, мајсторство да привуче моћ партнерске љубави, цивилизацијски пред истеком рока. Зато Карла има специфичан захтев: потребне су јој фотографије различитих срећних парова. Да ли ће преузимањем силине са слика направити тим паровима неке проблеме, то не зна, али ће овој несрећној младој жени сигурно помоћи. Дубравка се потрудила, донела је бар четири снимка ширине 820 пиксела, висине 360 пиксела. Карла их је добро загледала, на њеном лицу се видео дуготрајни, исцрпљујући напор, а онда и дубок, разочарани поглед. Казала је:
1. љубавни пар Ларше, делује нежно и крхко, али имају велики проблем у комуникацији. Међусобно су емотивно јако удаљени, ону су у тзв. „мртвом браку“.
2. љубавни пар Казнев, у страсном загљају, али је то високо конфликтни брак, са негативним фокусом на партнера. Они су блиски, али негативно.
3. љубавни пар Варан, у благом додиру рукама, са шаком у шаци, у чијим се погледима јако тешко може видети да су са великим болом прешли преко прељубе.
4. љубавни пар Жоспен, са сненим, романтичним погледима пуних љубави или је то само као краткотрајни ефекеат нелечених зависности.
Покушала је Карла, да и из тих остатака љубави преусмери бар мало ка Дубравки:
– Хм, нема баш неке основе, али прођи овим парком у суботу у 11ч. и он ће се појавити.
У суботу је Карла примакла столицу до прозора који гледа ка парку, сакрила се иза завесе. Само минут пре 11ч. отворила је прозор, нагнула се и видела тренутак првог погледа Дубравке ка Вањи. Дубравка је била опчињена, гледала је у Вању дуго и непрестано, а кад је први пут трепнула, као да се пробудила из сна и махинално скренула поглед ка Карли која се задовољно смешила.
Поглед из темена Б)
Петак.
Вањин микростан (гарсоњера није родно исправан термин), као и било који обични површине до 30м², има све што је потребно: простор за спавање, седење, кухињу и купатило, додуше у мањој варијанти. И комплетан намештај је спакован у тај мали простор.
Чим отвори улазна врата, после дугог ходања градом (мапу можете преузети са његовог профила), наспрам је композиција урађена на зиду, још од неког од претходних станара, ко зна ког. Подсећа на мапу. Вања би том муралу дао назив Проналажање насеобе после дужег трагања. Такође, негде у дубини стана налази се и фигурица барке 19цм*21цм*35цм која је довела путнике на ово место.
Прошао је кроз дневни део стана и изашао на терасу дужине зида стана. Имао је можда најлепшу зелену терасу у насељу. Источна страна омогућила је да бујају биљке. Залио их је, а данас је био дан и за прихрану. А онда пажљиво ставио картоне на плочице, облепио и учврстио селотејпима, где је било потребно поставио дебље фолије. Финим потезима четке започео фарбање гвоздене ограде.
Сутрадан ујутру, око 10ч, детаљно је прегледао да ли има неких пропуста, обавио ситна дотеривања, скинуо заштиту са пода. Црне мрље. Било му је необично одакле су се ту појавиле, узео рукавице, растварач и стару крпу и снажно трљао. Када му се чинило да је све успешно скинуо, мрље на плочицама су се поново враћале. Имале су контуру сличне као од страсти подераних црних чарапа или костима у борделу код мадам Зеневјев где је стално навраћао.
Већ презнојен нагло је устао из чучећег положаја. У свом том бесу заборавио је да пати од вртоглавице и непотребно се изложио опасности на вишеспратној висини. Ипак, испоставило се да је све прошло срећно по њега. А можда и није? Када је већ савладао несветицу и замагљен вид, са терасе је видео Дубравку у малом парку испод. Она га је такође гледала, онда трепнула и окренула поглед ка Карли у згради поред. Карла се задовољно смешила.
Поглед из темена Ц)
Субота.
Дубравка је мало променила своју рутину и нешто раније него иначе отишла на гробље Thiais (Val-de-Marne). На гробљу за бескућнике, кориснике социјалне помоћи и оболеле од туберкулозе, гробови су зарасли у коров и чак надвисују хумке. Дошла је до броја 146, у четвртом реду. Лагано чисти бетонски део и седа поред крста.
– Драги мој, доносим ти лепе вести: коначно на крсту стоји твоје име, а ја сам у општини променила презиме и узела твоје. На неки начин као да сам твоја жена… Толико смо били слични… а и обоје очигледно нисмо озбиљно схватили проглас Високог представникa ЕУ за Зелени договор. Када се само присетим да смо се упознали у казнионици, по 60 дана друштвено корисног рада, ти у павиљону оних који су пљували по улицама, а ја у павиљону оних који нису скупљали измет својих паса.
Заљубили смо се још првог дана када сам почела непрестано да кијам, (после сам открила да имам алергију од те покошене траве), ти си покушао да ме утешиш, тим рукама ненавикнутим на физички рад и пуним нових жуљева… Читао си ми стихове радничког романтизма Ивана Бездомног, Алоизија Могарића… Радили смо, забављали се, били срећни, а опет нисмо умели да се носимо са љубављу, стално упадали у свађе и неспоразуме. А онда твоја болест и твоје умирање…
Знаш, ових дана сам била до Карле и она ће ми помоћи да упознам новог мушкарца. Самоћа је тешка. Можда нећу долазити тако често као раније.
Полако је устала, још једном померила неку прашину и отишла.
На станици је била је у 10.26. Убрзо је наишао градски аутобус. Није било гужве, било је тихо, само притајени звук електричног мотора. Пар станица кроз булевар, а онда десно. Требало јој је још десетак минута до малог парка испред Карлине зграде. Ту је застала, гледала у Карлин прозор сакривен завесом.
У истом нивоу, али на тераси зграде које је била бочно, видела је Вањушку опасно наваљеног на свеже офарбану ограду, ознојеног и са косом која је немарно падала на чело. Гледала је у Вању дуго и непрестано, а кад је први пут трепнула, као да се пробудила из сна и махинално скренула поглед ка Карли која се задовољно смешила.
Аутор илустрација: Јелена Јанковић