Тражим помиловање за човека. Човека, који је у прошлости прошао и сито и решето, који је преживео векове пуне бола и патње, који је увек био на удару. Тражим помиловање за човека, кога су увек нападали они, који нису имали право да га нападају. Тражим помиловање за Србина Србаковића.
Србин Србаковић смо сви ми, Срби, који се никада нису плашили да бране свој народ и своје огњиште, који су својом борбом тежили ка слободи и који ће тако и наставити да раде, да се боре, док год има и једна кућа, у којој живе Срби. Вековима уназад, нападали су нас они који добро не желе никоме, којима дечја суза није значила ништа и које она није зауставила у чињењу злочина и неправде, наношењу бола и јада. Али није само прошлост била таква, таква је и садашњост. Мање болна, али једнако окрутна.
Ми смо у прошлости, као и у садашњости, доносили одлуке, у зависности од тренутне ситуације. Неке су одлуке биле добре, а неке су нас пуно коштале, али сматрам да не заслужујемо такво опхођење и такав однос према нама и нашој деци. Због тога и тражим помиловање, због тога што смо ми, у души, частан и поштен народ.