Представљање је бесмислено,
јер све што неко каже је двосмислено.
Показујем себе у најбољем светлу неисцрпно,
свако ко поверује у то завршиће изгубљено.
Може ли неко то да уради искрено?
Да се не држи надмено?
Да прикаже себе комплетно и искрено
и да дозволи да особу откривам неометано.
Ево моје истине: сасвим је поштено
када кажем да живим живот осамљено,
и да свет видим замућено
због заљубљености у све што је на њему савршено.
Све је око мене непрегледно,
судбину чекам неопрезно,
На коленима сам, гледају ме преплашено.
Боже, дај да останем неупамћено.