Сан

Јован и Марко су припадали том малом броју људи који врло брзо спознају шта желe. Јован је потицао из породице која је скромно живела, на ивици сиромаштва, али је уживао љубав своје многочлане породице. Научио је да цени истинске  вредности, али је морао да се одрекне живота обичног детета, јер је након школе радио. То га је засигурно подстакло да у будућности жели да помаже другој деци да могу живети живот детета.Јованов друг Марко је имао исте планове за своју будућност, иако је одрастао у  имућној породици. Томе је, вероватно, допринело њихово пријатељство, јер је био добро упознат са Јовановим свакодневим проблемима. Марко је са Јованом делио ужину, давао му одећу старијег брата, а Јован је Марку неретко помагао око школских обавеза, иако је имао мање времена за учење од свог друга..Често је Јован био исмеван од вршњака, али је био чврст, знао је шта жели. Марко га је неретко бранио.  За време школовања организовали су многе добротворне акције. Помагали су онима којима је то било потребно. Маркови родитељи су сматрали да њихово дете треба да одабере неки други позив. Без обзира на огромно поштовање и љубав коју је осећао према својој породици, Марко је био упоран у својој намери да оствари свој сан и на крају је  добио њихову подршку. Двојица другова су отишли у Африку да помажу деци тако што им достављају храну, одећу, обућу, лекове, средства за хигијену, свеске, књиге… Користе своја знања из модерног  света да помажу људима око изградње кућа, путева, бунара, отварају импровизоване школе, болнице. Иако су жељни својих најмилијих, знају да су овим људима свакако потребнији.  Oстварили оно о чему су мислили и сањали .Снови се не морају само сањати, снови се могу и живети!