Сунчев зрак пролећа свргнуо је зиму с престола
Дрвеће зелени, цвета, мирише
Сунчев зрак попут ореола
Обасјава све, све што дише
Све што дише, то смо ми
Сви се купамо у светлости
И птичице на грани, маце и пси,
Биљке, дрвеће и поток што жубори
Пролеће је стигло, среће веће нема
Да се од хладноће очисти душа
Људи журе у хлад и не примећују
Птичице неће нико да одслуша
Птичице на грани цвркућу мило
Песмицу о љубави према сунцу
Те љубави треба и људима силно
Али на крају се ипак све на једно своди
Можда сунца више не буде,
Па не буде ни топлоте у којој се купаш
Никад не знаш кад ће доћи дан
Зато би требало птичице да слушаш
Цени сунце, сунце је живот
Свих нас што на земљи јесмо
Без сунца нема новог дана
Нити живота испуњеног песмом
Сунчев зрак пролећа свргнуо је зиму с престола
Дрвеће зелени, цвета, мирише
Сунчев зрак попут ореола
Обасјава све, све што дише