Изазов

Познајем много особa које су правилe грешке због којих су се касније кајали. Морамо признати да се свако од нас барем једном нашао у ситуацији када се тако рећи „опекао”. Другарица из основне школе имала је сестру која је много лагала. То нису биле ситне и безазлене лажи, већ праве измишљене приче. Крила је истину од родитеља, пријатеља, најбољих другарица… Ваљда се плашила да када би сазнали праву истину, била би осуђена. Остало ми је у сећању да се често искрадала из куће, долазила назад у ране јутарње часове. Мислим да је све то радила јер је била несрећна, можда и незадовољна сама собом, или је можда само хтела да се докаже другима. Када би је родитељи ухватили у лажи, увек би се некако извукла од кажњавања. Обећала би да ће се поправити и за два-три дана би се све вратило у нормалу. То је тако пролазило све до једног тренутка. Била је субота вече и она је одлучила је да изађе у клуб. Наравно, било је алкохола. Моја главна јунакиња те вечери прешла је своју границу у пићу. Једна од њених другарица, која је приметила да јој је лоше, одвела је својој кући. Тамо су провеле ноћ. Родитељи су излудели од бриге. Ћерка им се не јавља, не знају где је, с ким је, у каквом је стању… Једино решење било је позвати полицију и надати се да ће је они пронаћи. То су и урадили. Пронашли су је и вратили кући. Родитељи су били изван себе од беса, страха, забринутости… Наравно, уследила је казна. Месец дана без излазака, без телефона, без друштва. Сматрали су да ће је то научити памети. Имала је времена да размисли о свему. О свом понашању, о својим поступцима и о томе како ће се понашати у будућности. За тај период изгубила је многе пријатеље, међутим они који су били ту за њу, били су јој подршка и помогли јој у томе да буде боља особа. Постала је искрена, поправила је однос са родитељима, са пријатељима. Tо je најбитније. Променити се без обзира на своје грешке из прошлости и добити другу шансу.