Доста ми је више.
Овај круг у којем се бескрајно вртим
односи мало моје преостале савјести
а са њом и моје тијело посустаје
од бола, туге и бијеса
Полако ће се распадати док се последња свијетла гасе,
одвећ давно угушена.
Све моје звијезде убијене су
а преостала црта наде повела ме је брзој утјеси,
лавиринту без бијега
Ту на дну, чекам спас који никад неће доћи
Зашто ме нико не буди из овога сна?
Мора да су и други мртви,
и проживљавају свој круг пакла.
Више ме није брига
Горићу с вама свима ако већ сам крива
Али знам да чак и ако изађем одавде
Ја нећу бити иста
Овај круг чијим ланцима се трошим
Излизаће ме брзо и раскомадати
Прије него што успијем да изустим
„Помози ми”