Шта сам ја? Која сврха мог постојања? Како је могуће да ја имам било какав утицај на свет око мене?
Не! Морам остати пун самопоуздања, бити снажан и упоран. Ја сам биполарни транзистор, једна од најкориснијих компоненти у електротехници и рачунарству. Могу бити незамењиви део у разним фабрикама, хидроелектранама, машинама, уређајима чак и у супер-компјутерима. Хм…ипак, ја сам само један обичан прекидач за лампу. Своје дане проводим већином угашен у мрачном ћошку собе где ме понекад обрадује крзно радознале мачке. Али…Знам да могу много више од овога. Могу бити и прекидач и бит, да памтим “1” или “0”, искључено или укључено. Да имам бар још једног брата поред себе, могли бисмо заједно да бројимо. Да нас има бар још шест, могли бисмо да пишемо. Да нас има двадесет и четири, могли бисмо да сликамо. Ако нас се окупи на хиљаде, заједно бисмо стварали и стварали. Могу да замислим да би са довољно транзистора могли заједно да мислимо, размишљамо и осећамо емоције. Да! То желим да будем, део вештачке интелигенције! Да обликујем будућност човечијег света.
Желим да будем део нечег већег од себе, нечега што сам никад не бих могао да постигнем. То је мој сан, а уједно и скривена жеља и сан сваког човека и разлог зашто ми напредујемо, а људи?