Деца пребацују ћебад преко столица,
Крију се у шаторима.
Ми смо се криле под невидљивим плаштом.
Плава светлост је извирала из њених очију
И нежно ми обасјавала лице.
Опростила сам јој грех,
Себи нисам.
Свет стргну плашт,
А ваши погледи,
Они су ти који су грешни.
Деца везују ћебад око врата,
Вијоре се као у суперхероја.
Песма настала у оквиру књижевних радионица ПОМАК
pomakns@gmail.com