Natura est deus in rebus
Његове речи
(Сећање на Бранка Миљковића и песму „Реч Ватра“)
Реч Ватра! Због ње се рађам
Опет из пепела
Док горим једино тада живим
Срце се мислима несмирује.
Реч Крв! То значи љубав
Братску и родитељску
И жудњи пожуду,
Коју не уништи ни опако време.
Реч Смрт! Једнима крај
За друге вечност
Где живе сви наши преци
И њихове неизговорене речи.
Зрно песка
(Cећање на Кеку 13.04.2021.године)
Ја сам тек зрно песка,
које носи ветар,
у пустињи као и сва друга
која чезну да их додирне море.
Ја сам тек зрно песка
у мору
које чезне за жегом
и сунцем пустиње.
Ја сам тек зрно песка
случајно ме је однео ветар
на крилу птице селице
која је на северу свила гнездо.
Ја сам тек зрно песка
имам све и ништа
око мене су сва друга
зрна песка…
Белина
(На македонсккој граници 20.06.2021.)
Белина
Речи не долазе лако
Игра почиње полако
Слова се прескачу у трку,
Мастило клизи, остаје траг.
Несмотрени покрет руке
Жута мрља топле кафе
Разлива слова, бришући речи.
Остаје црна рупа у мислима,
А тачка на хартији.
Грешка, једна од многих
Видљива поред невидљивих
Спознаја греха неисповеданог.
Као опомена
(Сећање на Десанку Максимовић, Тасос 20.06.2021.године)
Чуј, може ли се волети лепо и лако,
Очи неке далеке,
И топле и меке, усне неке.
Може ли се ући у звуке?
Могу ли се незнанцу
Пружити руке и волети
Као лептир, један дан.
Где могу да стану сузе све неисплакане?
Може ми се учинити да неко пева
Док жубори киша,
А магла скрива погледе
Забрањених сусрета.
Чуј, моју тугу
И не остављај ме,
никад више…
Као Албатрос
(Сећање на Шарла Бодлера, 27.06.2021.године)
Албатрос један
На стени у мору.
Гледа у плажу и
Купаче многе.
Ветар му лепрша крила
Перје он чисти кљуном.
Сам на стени
Док море шуми
А пена га окружује.
Не обраћа пажњу на људе
Спокојан у свом миру
Поносан у самоћи.