28.02.2023.

Дрвена Марија

Аутор: Дуња Јозић

Није могла да се помери.

У ствари, могла је.

Ка горе

али то није оно што је желела.

 

Цео живот без корака.

 

Нагло је расла.

Ударала главом у плафон.

Бушила плафон до светлости.

 

На почетку беше светлост,

али ни то није био почетак.

 

Деловало је као да не ради ништа.

Себе је прозвала Дрвеном Маријом.

Само је понекад пила воду.

 

 

Песма настала у оквиру књижевних радионица ПОМАК

pomakns@gmail.com