Лептир кратог животног века једног дан заљуби се белу раду. Бела рада дугог животног века заљуби се у лептира. Са жељом да остане веран себи, лептир одлучи да повери своја осећања белој ради. Склопи своја крила на њене латице и у последњим сатима живота рече: „Волим те!“ Бела рада не стигне да му одврати, а лептирић умре. Гризући се што није раније признала своју љубав лептиру, бела рада се од туге разболела. Почела је да осипа своје латице. Како би једна по једна латица падала, она би изговарала те две чаробне речи: „Волим те!“ Када јој је опала и последња латица, пресахнула је. Од тог дана свако коме није речено да је вољен, обратио би се белој ради, кидајући једно по једну латицу и при том говорећи: „Воли ме? Не воли ме?“, са жељом да му та особа исповеди осећања пре него што буде касно.