Треба имати на уму да се све што следи дешава у Ковину, граду каквих у Србији има на десетине. Све се дешава ван Београда, ван српске Атине, ван институције. Заправо, све се дешава на улици, у самом центру града, између мењачнице и трафике, а прекопута Скроз добрe пекаре.
Пре две и по године, Владимир Комарица нa фасаду своје куће поставио је ТелеПорт који просторно и временски спаја Ковин са неким другим местом. За све то време из Ковина се за трен ока могло стићи у Берлин, Ла Манчу, Париз, Житорађу, Темишвар, итд. На овај начин, једносмерно, ТелеПорт је радио годину и по дана све до тренутка када је Ковин спојен са Кумровцем.
Владимир Комарица, ковински сликар, ношен мишљу да помири виртуелно и стварно, јавно и приватно, на граници приватног и јавног спаја стварно и виртуелно. Ово постиже објављивањем радова формата 190×120 cm на фасадном зиду своје куће. Иако је познато да ову инсталацију прати многобројна ковинска публика, ономе што следи ни сам Комарица није се надао.
30. 04. 2020.
Под окриљем ноћи, у сигурности полицијског часа, на челу Јосипа Броза Тита, који већ месец дана повезује Ковин са Кумровцем, појавило се усташко U, преко његовог лица X, а у дну портрета анаграм П.Ф.К. Ковинска публика, која редовно прати рад ТелеПорта путем друштвених мрежа, по страни је оставила своје размирице око тога да ли лик овог доживотног председника треба да се налази на ТелеПорту. Сву своју срџбу она је сада усмерила на иконокласта. Комарица је након ове интервенције преко U, X и П.Ф.К. исцртао цвеће, а изнад маршалове главе написао Другарице, посадимо цвијеће. Тако је иконокласт постао пионирка, а Броз продужио ка кући цвећа. Ако је веровати фејсбук публици, уметност је узвратила ударац – сви су се вратили питању да ли је Ковин уопште требало да буде спојен са Кумровцем. Ковински иконокласт и његов неспретни труд пали су у заборав. Ипак, у свој тој буци, неко из публике схвата да намера иконокласта није била уништавање ТелеПорта, него ограничавање његових просторних и временских могућности. Другим речима, за тог неког, проблем је био у вештини, а не у поступку.
Међутим, човека понекад доводи до лудила или, далеко горе, до разочарања, то када живи сам са једном мишљу, а ништа не чини поводом ње. Зато се онај посматрач опседнут вештијом интервенцијом одлучи да нађе саговорника. Тај саговорник обично није ни свестан да је, поред свих опасности које вребају, чак и у овој нестабилној епидемиолошкој ситуацији, ретко шта опасно као упуштање у разговор са човеком опседнутим идејом. У таквим разговорима границе се лако губе и саговорник постаје саучесник.
17. 05. 2020.
У Ковину се отвара ТелеПорт према Редмонду. Портрет Бил Гејтса, чији заразни осмех скреће пажњу са шприцева који му се крију у проседој коси, од Ковина је у јеку пандемије направио прво место на свету где је стигла вакцина. Када је реч о овом ТелеПорту, реакције на друштвеним мрежама биле су скоро сагласне – он ће засигурно доживети судбину претходног. Како време протиче, а ТелеПорт ради без сметњи, публика се полако окреће расправи о томе да ли стари патак у коси носи вакцине или чипове.
Ако изузмемо све теорије везане за овог највећег америчког земљопоседника, полако постаје јасно да револт усмерен према њему није ништа друго но исконски страх од надолазеће силе. То је онај страх од великих и немилосрдних освајача као што су то били Саргон Акадски, оснивач акадског царства, Кир Велики, оснивач првог персијског царства, Џингис-кан, први велики кан и оснивач монголског царства, затим Ђауме I од Арагона, Франциско Пизаро, Фернандо Кортес, Наполеон I Бонапарта, Адлоф Хитлер и – на крају овог низа – савремени освајач, Бил Гејтс, оснивач Мicrosoft-a.
Како нам се прича о Бил Гејтсу као модерном освајачу који жели да нас чипује не чини много вероватном – поред живог Илона Маска, будућег оснивача марсовског царства, и његовог Neuralink-a – схватамо да се Бил налази у још једном друштву, али овај пут мање страшних освајача. У овој екипи су несуђени освајачи попут Шредера, Гориле Грода, доктора Канџе, Скелетора, Кобра Командера и дефинитивно најупорнији пар освајача, два лабораторијска миша, Пинки и Брејн, који свако вече покушавају да покоре свет.
Чини се да су на овај начин размишљали и они који су на ТелеПорт додали облачић. Захваљујући њему, Бил, попут Пинкија на почетку сваке епизоде, поставља питање Gee Brain, what are we gonna do tonight? Ту, међутим, интервенцији није крај – на Билово рамену појављује се Брејн, који му одговара Same thing we do every night Bill! Бил је, дакле, поистовећен са оним далеко глупљим мишом и осуђен да са својим лудим пријатељем Брејном, свако вече, из Ковина, неуспешно планира да try to take over the world!
ТелеПорт је доживео још једну интервенцију, али она није наишла ни на какву реакцију публике. Нереаговање није обесхрабрило интервенисте. Напротив, учинило их је упорнијим – након Бил Гејтса уследиле су интервенције на још пет ТелеПорта.
27. 06. 2020.
Пикова дама, која спаја Ковин са Санкт Петербургом, доживљава интервенцију у виду три победничке карте.
У познатој Пушкиновој причи, Херман, војни инжењер у Руској императорској армији, очајнички жели да сазна тајну о три победничке карте која ће му омогућити да се обогати. Да би то урадио Пушкинов јунак се обратио, претећи пиштољем, грофици Ани Федотовној, која је знала за трик. Занемевши од страха, грофица умире, остављајући свог ненамерног убицу – пиштољ је био празан – без одговора. Нешто касније, она му долази у сан, даје одговор који је тражио и прашта убиство. Тада сазнајемо да су три карте на ТелеПорту, тројка, седмица и кец, три победничке карте из приче.
Ова интервенција доживљава реакцију Владимира Комарице, који изражава своје одушевљење на постављање три велике карте, а оне који су их поставили назива колегама уметницима. Питање како су се тројка, седмица и кец нашле на ТелеПорту остаје отворено. Сасвим је могуће да је ТелеПорт дозволио духу грофице Ане да посети Ковин и неком случајном пролазнику открије своју тајну. Све то нас доводи у дилему да ли интервенције на ТелеПорту врше љубитељи руских класика или коцкари.
Уколико би се неко помамио да се послужи овим триком, треба то да чини са великим опрезом, јер би се могао наћи у опасности да, попут Хермана који је намигом послат у собу број 17 обуховске болнице, заврши у једној од соба болнице у Ковину.
27. 07. 2020.
Ковин је спојен са Вероном. На ТелеПорту су Ромео и Јулија, а изнад Ромеове главе порука од Јулије О Ромео, отров? Глуп си, Ромео!
Чини се да је овај ТелеПорт, попут Пикове даме, био лак задатак за ноћне актере. Убрзо након његовог постављања, Ромеу је око врата осванула бочица са отровом. На ову интервенцију, заједно са Јулијом, Комарица одговара Живели, Ромео! Након ове здравице у Ковин стиже Бонвољо, Ромеов рођак и пријатељ, и одводи га у ноћи ковинске. Ако судимо по траговима кармина на Ромеовом телу, рекли бисмо да је Ромео имао успешну ноћ и Јулију одлучио да замени једном Ковинком. Међутим, исто тако је вероватно да су, понесени саосећањем што Ромеу ништа не иде на руку, по његовом нагом телу, под окриљем ноћи, као и сваки пут до тада, саговорници, саучесници и завереници излепили пољупце женских усана и на тај начин дали Јулији до знања да Ромео још увек није за бацање. Виртуелна публика стекла је утисак да уметник сам врши интервенције и разговара сам са собом, што у граду попут Ковина може бити вероватније но мало где другде.
25. 10. 2020.
У светлу актуелних америчких избора Ковин је спојен, не само са Вашингтоном, него и са Трамповом Белом кућом. На ТелеПорту се налази мала америчка застава на којој су исцртане рибице, птице или авиони, што зависи од ока посматрача. Интервенција на овај ТелеПорт може да се тумачи и као омаж првом иконокласту. Урађена је спрејом, остављен је потпис одређене групе, анаграм и, најважније за ноћне актере, испровоцирана је реакција публике на друштвеним мрежама. У контексту ТелеПорта испод заставе је написано велико Q, а изнад анаграм групе QAnon који гласи WWG1WGA. Реакција није била бурна као за Тита, али ипак је било људи, згрожених вандализмом, који су поручили да онај који шара треба да се пази, јер неко увек гледа а и снима. Овај коментар био је инспирација за додатну интервенцију која је дошла у виду лажне надзорне камере и поруке:
KLUB FEJSBUK LJUBITELJA TELEPORTA POKLANJA OVU NADZORNU KAMERU A VANDALU PORUČUJE NEKO UVEK GLEDA A I SNIMA.
Комарица, збуњен Q интервенцијом, забринуо се да ли је омогућио присталицама QAnon покрета да посете Ковин и из њега пошаљу подршку Доналду Трампу, али је убрзо схватио да се ради о допуни ТелеПорта. Камера му је то додатно потврдила, па ју је подигао више и оставио да стоји на ТелеПорту и дан данас.
Публика није имала реакцију на појаву надзорног органа.
11. 12. 2020.
Жута, зелена, плава и црвена газећи једна преко друге у огромном броју срљале су у непробојну црну рупу на ТелеПорту. Ковин је тада за једне био спојен са Црном баром, надомак Ковина, а за друге са космичком Црном рупом. У току једне ноћи, из центра рупе, изашло је огледало. Из ове интервенције видимо да уредници ковинског културног програма спадају у ову другу групу. Вероватно су се при својој интервенцији ослањали на мисао да у разним црним рупама, безданима и амбисима човек најпре пронађе прилику за рефлексију. Такође је могуће да се ради и о некоме коме Ковин није толико познат, као ни оближња Црна бара. Било како било, на овај начин, свако ко се нашао испред ТелеПорта и погледао у црнину, са намером да се телепортује, био би суочен сам са собом.
12.01.2021.
Све што се десило након 12. јануара овде стоји написано као реконструкција настала из писама које су разменили Владимир Комарица и извесни доктор Веруз.
Панични корак тутњао је кроз дугачки ходник друштва љубитеља ван Ајкове уметности. Улетевши у просторију, где су остали чланови са белим чипкама на главама посматрали портрет Маргарет ван Ајк, задихани члан, борећи се за дах, успевао је да изговара само по једну реч.
Ван Ајк. Турбан. Црвени. Али плави.
У једној од просторија друштва љубитеља ван Ајкове уметности отворен је телепорт које је спајао Бриж и Ковин. Оно што су чланови друштва могли да виде био је Човек са црвеним турбаном, али овај пут исцртан оловком, а једино што је било у боји је његов плави турбан. Погледали су се међусобно и у глас изговорили само једно име – доктор Веруз. Увежбаним, лењим погледом мачке, којим је скривао своју хитру мисао, доктор Веруз, човек густих бркова и промењиве природе, прелазио је преко збуњених чланова друштва и на крају стигао до самог телепорта кроз који је могао да види дрво кестена и турбан, који само што се на завијори на ветру и остави ван Ајка гологлавог. Како је приметио да људи већ неко време само пролазе поред турбана, схвата, пре него и сами чланови друштва, да њих, који имају обичај да се обуку попут ликова на ван Ајковим сликама док их посматрају, страшно узнемиравају ти пролазници, навикнути на присуство слике. Постало му је јасно да друштво љубитеља сматра да турбан треба да припада њима и да треба да се донесе у Бриж. Међутим, његова снобовска природа није му дозвољавала да сам предложи да оде у Ковин по турбан, али у својој монашкој ћуди проналази стрпљење за чланови друштва сматравши да сами треба да дођу до разлога због ког су га позвали. Наивно им говори да ће му бити потребно неколико дана да размисли о свему што се одвија пред њиховим очима и представи им некакав закључак. Тако је доктор Веруз, једва померајући уста, све говорио себи у бркове и у њима одлагао своје планове за Ковин. Оно што није очекивао биле су две фигуре које су по ноћи пришле, како се сумња, ван Ајковом аутопортрету, прислониле папир на њега, те почеле да га прецртавају. Убрзо затим, на ветру се није вијорио само турбан, него и кожни мантил са шареном крагном, скројен по мери за Човека са турбаном. Иако се ретко смеје, јер у брковима чува све своје планове, ове две фигуре и њихова интервенција су измамили осмех доктору Верузу, јер су му пружиле прилику да убрза чланове друштва.
„Уколико желите да се нешто учини, морамо реаговати што пре. У Ковину постоји још неко ко се интересује за турбан“ – извуче из својих бркова доктор Веруз.
Схвативши да немају времена за губљење – 03.02.2021 – чланови друштва шаљу доктора Веруза у Ковин, одакле им он доноси Човека са турбаном и у истом маху, након више од две године непрестаног рада, гаси ТелеПорт. Но, оно чега сада презадовољни чланови друштва љубитеља ван Ајкове уметности нису били свесни, јесте писмо које је доктор Веруз оставио Владимиру Комарици.
Поштовани господине Комарица,
Дванаестог јануара у једној од просторија друштва љубитеља дела Јан ван Ајка из Брижа отворен је телепорт ка Ковину. Убрзо затим, друштво ме је унајмило да дођем у Ковин и проценим да ли Ваш рад задовољава стандарде друштва. Са великим задовољством Вам саопштавам да ће Ваш рад од сада да се налази у Брижу у просторији где се отворио телепорт.
Са великим наклоном, поздравља Вас доктор Веруз
P.S. како ме је друштво унајмило да слику донесем њима, исто ме тако Ви можете унајмити да је Вама вратим. Уколико се одлучите за то, слободно ме контактирајте путем ТелеПорта. Што се моје цене тиче, не брините, задовољићу се једним малим портретом себе.
Ковински сликар, Владимир Комарица, прихватио је понуду и, не губећи часа, разапео платно за портрет. Убрзо затим, на месту где се некада Ковин спајао са остатком света, Комарицу је сачекало још једно руком написано писмо.
Поштовани господине Комарица,
Тренутно се налазим у Напуљу, где је моју пажњу привукла скоро откривена копија слике Салватор Мунди, па зато, уместо мене, ове речи упућене Вама исписује мој ковински шегрт. Драго ми је да сте одлучили да ме унајмите. Будући да сам ја човек који сам себе не може да сагледа, оно што ћу Вам написати јесте оно што су други рекли о мени.
Како ми је објашњено, моја нарав је попут оне кришке клементине од чије се киселости скупљају уста и душа. Поглед лењ попут мачке, а мисао исто попут мачке, хитра. Када бих имао тање бркове, никад не бих могао да се бавим овим послом, иначе би се сви моји планови расули.
Горе написане речи никако не треба да схватите као мој покушај да усмеравам Ваш уметнички изражај, али постоји једна ствар коју бих Вас замолио да имате у виду. Ради се о ствари коју је сваки уметник који је до сада радио мој портрет, да ли из страха, пројектоване таштине или немарности, изоставио, а то је чињеница да ја имам крив нос.
Када портрет буде био готов, поставите га на ТелеПорт. На тај начин Ковин ће још једном бити спојен са Брижом, а мени ће бити омогућено да га опет посетим и вратим Вам Јан ван Ајка.
Са најдубљим наклоном, поздравља Вас доктор Веруз
Желећи да увери Комарицу да се његов рад, иако украден, ипак налази у сигурним рукама, доктор Веруз му – 16.02.2021 – доставља фотографије чланова друштава који посматрају турбан и уверава га да ће му слика ускоро бити враћена.
У недељу – 21.02.2021 – док је у Ковину Владимир Комарица завршавао своје кућне послове и спремао се да искористи дан за шетњу ковинским дамом, у исто време, у Брижу, чланови друштва љубитеља ван Ајкове уметности су се спремали за своје церемонијално посматрање Човека са турбаном, увијавши своје главе у турбане. Обе стране биле су потпуно несвесне да је доктор Веруз ноћ пре покупио слику и однео је за Ковин. Оно што је тада доктору хитре мисли промакло јесте то да се Ковин и Бриж поново спајају када се турбан врати на његово првобитно место. Овим потезом омогућио је да се осморо чланова друштва, са турбанима на главама, веома узнемирених што им је слика отуђена, у трен ока појави у Ковину. У истом тренутку Владимир Комарица излази из свог дворишта и док закључава капију, чује како му неко довикује Владо, шта су ти се скупили ови људи овдe?
У овој збрци постаје помало нејасно шта се тачно десило, али сигурно је да је доктор Веруз, повративши хитрост своје мисли, у брковима пронашао нешто што је смирило чланове друштва и дозволило му да се међу њима сакрије.
Комарица тада приђе ћошку своје куће и, захваљујући турбану, схвати да је Ковин поново спојен са Брижом. Оно што га највише изненадило било је Друштво љубитеља ван Ајкове уметности чији су чланови, носећи турбане у својој непомичности и апсолутној преданости Човеку са турбаном, изгледали монументално, попут таласа који се надвија над обалом.
Након што се тргао из стања у коме се нађе свако ко се суочи са силом природе, Владимир Комарица отрча назад у своју кућу. Из ње се вратио носећи портрет доктора Веруза и, пошто ми је предао портрет, збуњено сам га погледао и рекао Хвала ти Владо, али ја нисам доктор Веруз. Потом му је сваки члан друштва пришао и на другом језику рекао Ја сам доктор Веруз, стављајући му у шаку шрафове који су били скинути оне ноћи када је украден ван Ајк. Након тога, на инсистирање чланова друштва и уз гаранцију да ништа што виде неће понети са собом у Бриж, Владимир Комарица их спроведе кроз своју кућу где су могли да виде све остале његове радове.
22.03.2021
Овај разговор између Владимира Комарице и поштовалаца ТелеПорта трајао је 10 месеци и одиграо се у Ковину, између мењачнице и трафике, а преко пута сасвим просечне пекаре. Уколико вас пут нанесе у Ковин, свратите до ТелеПорта. Уколико планирате пут у Ковин, испланирајте и интервенцију.