Бескрајна прича 7
*Упутство: Бескрајна прича функционише тако што ми започнемо причу, а ти јој дописујеш наставак који не треба да буде дужи од 300 карактера. За писање имаш пет минута. На твој наставак има право да се надовеже било ко, тако да прича може трајати унедоглед. Имаш могућност да се надовежеш и на своје реченице, али тек после сат времена и не више од пет пута заредом. Наставак можеш написати на било који део приче (не само на последњи у низу), и то можеш урадити КЛИКОМ НА ЗАКРИВЉЕНУ ЦРВЕНУ СТРЕЛИЦУ која се налази поред реченице на коју желиш да се надовежеш. ДА БИ УЧЕСТВОВАО У БЕСКРАЈНОЈ ПРИЧИ, ПОТРЕБНО ЈЕ ДА БУДЕШ УЛОГОВАН.
Професор чудологије на час је донео прави живи примерак патуљастог вешца. У чудионици је завладао мук какав се није осетио још од вежбе са летећим видрама.
Veštac je u rukama imao mali džoger, koji nije služio za letenje, već za čišćenje prostorija.
Učenici to nisu znali. Zurili su u vešca čekajući da poleti ili izvede neku drugu magiju, ali im se njegovo rukovanje džogerom činilo suviše nespretnim. Profesor se zagonetno smeškao.
Posmatrajući učenike svojim prozirnim pogledom razmišljao je koji će od njih biti nasamaren i pristati da bude pokusni kunić u sledećem, za časove čudologije veoma neobičnom eksperimentu.
Potajno se nadao da će to biti Čudmilo i Čudmila. Ovim tinejdžerima kao da su imena odredila talenat. Još nikada mu nije uspelo da ih pređe, a načuo je da se u slobodno vreme bave i zabranjenim čudima.
Isprekidani kikot koji je dolazio iz poslednje klupe strašno je nervirao čudnologa, čije su misli, inače mirne poput hirurgove ruke u trenutku izvođenja najteže operacije, treperile od uzbuđenja što će ih napokon zasluženo kazniti.
Niko ni slutio nije šta predstavlja patuljasti veštac. A on je bio sve samo ne patuljasti a još manje veštac.
Bio je on jedan od najvećih čudnologa koji je svojom patuljastom spoljašnosti sakrivao snagu i veličinu svoje unutrašnje snage i moći, isto onako kao to je njegov blagi, zagonetni osmeh sakrivao surovost kazne koja je čekala njegove neposlušne učenike.
Nakon sto su decak i devojcica postali bas bucni, profesor ih je prozvao da istupe ispred katedre.Na njegovo cudjenje oni su bili preplaseni, jer je vestac zurio u njih svojim crnim ocima i nije skidao pogleda sa njih sve dok nije poceo da kruzi i izgovara neke njima nepoznate reci.
Odjednom su bili okruženi plamenom. Veščevo mrmljanje bile su čini. Iznad glave im se stvorio pegavi pijuk-davežac, a u nevidljivoj vreći krio se divlji zbučak.
Cinilo se kao da su u snu, nisu smeli da se pomere, a profesor je sve mirno gledao.Mislio je da je sve u redu i pod kontrolom, dok…
… Veštac nije zgrabio svoj džoger i zavitlao njime toliko snažno da je otvorio vremensku kapsulo koja je usisals svu decu, zajedno sa Čudmilom, a zatim se grohotom nasmejao i nestao pucnuvši prstom. Profesor je ostao zabezeknut, a onda je na plafonu ugledao Čudmila, Čudmilinog brata, kako drhti.
Profesor je odmah poceo da trazi cini sa kojima bi mogao da pronadje decu, ali nije mogao da se seti nicega, niti ista da pronadje.Pitao je Cudmila za pomoc, ali on je jos od cini koje je bacio vestac ostao nem i zbunjen.
Istrčao iz čudionice da traži pomoć i nabasao na čistačicu Rogu. Usplahireno je Zamolio da pljusne Čudmila čarobnom vodiciom za skidanje činii i mađija, dok on pronađe Vida.
Ali neko je čistačici Rogi baš tog jutra ukrao sve zalihe čarobne vodice.
Veštac je u rukama imao mali džoger, koji nije služio za letenje, već za čišćenje prostorija.
Učenici to nisu znali. Zurili su u vešca čekajući da poleti ili izvede nekku drugu magiju, ali im se njegovo rukovanje džogerom činilo suviše nespretnim. Profesor se zagonetno smeškao.
Posmatrajući učenike svojim prozirnim pogledom razmišljao je koji će od njih biti nasamaren i pristati da bude pokusni kunić u sledećem, za časove čudologije veoma neobičnom eksperimentu.
Potajno se nadao da će to biti Čudmilo i Čudmila. Ovim tinejdžerima kao da su imena odredila talenat. Još nikada mu nije uspelo da ih pređe, a načuo je da se u slobodno vreme bave i zabranjenim čudima.
Isprekidani kikot koji je dolazio iz poslednje klupe strašno je nervirao čudnologa, čije su misli, inače mirne poput hirurgove ruke u trenutku izvođenja najteže operacije, treperile od uzbuđenja što će ih napokon zasluženo kazniti.
Niko ni slutio nije šta predstavlja patuljasti veštac. A on je bio sve samo ne patuljasti a još manje veštac.
Veštac je u rukama imao mali džoger, koji nije služio za letenje, već za čišćenje prostorija.
Učenici to nisu znali. Zurili su u vešca čekajući da poleti ili izvede neku drugu magiju, ali im se njegovo rukovanje džogerom činilo suviše nespretnim. Profesor se zagonetno smeškao.
Posmatrajući učenike svojim prozirnim pogledom razmišljao je koji će od njih biti nasamaren i pristati da bude pokusni kunić u sledećem, za časove čudologije veoma neobičnom eksperimentu.
Potajno se nadao da će to biti Čudmilo i Čudmila. Ovim tinejdžerima kao da su imena odredila talenat. Još nikada mu nije uspelo da ih pređe, a načuo je da se u slobodno vreme bave i zabranjenim čudima.
Isprekidani kikot koji je dolazio iz poslednje klupe strašno je nervirao čudnologa, čije su misli, inače mirne poput hirurgove ruke u trenutku izvođenja najteže operacije, treperile od uzbuđenja što će ih napokon zasluženo kazniti.