Откључавам врата зграде. Пролазим кроз ходник који мирише на свеже кроасане. Изувам се у предсобљу старог стана у бучном делу центра. Пуштам плочу Едит Пјаф да угушим звук незадовољства људи испод мог прозора.
Ти некада мирни грађани претворили су се у бурно море узрујаног народа. Све важне улице су се затвориле. На главном тргу је изграђена дрвена сцена. Наступ ће бити невиђен.
У орману сам држала костим за своју тачку – дугачак црни плашт са капуљачом. Гледам се у огледалу. Плашт се вуче по поду, а капуљача ми сакрива скоро цело лице.
Вадим плочу и враћам је у кутију. Смркава се, али бука не престаје. Народ је заиста узбуђен због сутрашњег концерта. Снови су ми постали оно што чујем испод свог прозора. Ускоро ће те ноћне море опет постати само мрак у који зурим док спавам.
Буди ме свађа комшија из ходника. Отварам орман и узимам костим. Дивим се фином кроју и чекам право време да кренем на свој наступ.
Закључавам врата стана три пута. Идем кроз ходник који се осети на нервозу. Стављам капуљачу да ме нико не би препознао или, још горе, срео. Људи се крију иза туђих гласних парола и натписа. Гурају се, шутају се, шетају.
Пењем се уз степенице мале дрвене бине. Инструмент има само једну жицу. Трзалица је толико тешка да је држим са обе руке. Публика не може да дочека да чује само један, одлучујући тон.
Превукла сам трзалицу по жици, а жица је пукла. Једна шупља лопта је пала на под. Публика се опет претворила у народ. Узимам оно што је пало на под и стављам у платнену кесу. Силазим са позорнице. Не поклањам се јер нема аплауза, већ избезумљених или задовољених лица.
Избављам се из пакла на главном тргу. Улазим у једну од споредних улица. Треба да нађем високу особу са бордо капутом и ципелама од крокодилске коже.
Размењујем џак за коверту. Враћам се у зграду. Корачам кроз ходник и осећам рат. Брава мог стана је обијена. Обувена идем из собе у собу, газим разбијено стакло. Тражим предмете који су преживели овај злобан чин.
Грамофон је остао нетакнут. Узимам једну плочу која није била подељена на више делова и бачена на под. Пуштам плочу Едит Пјаф да угушим тишину.