Шта нам је у глави?

Јутро је. Шта да обучем? Да ли је прекратко за туђе очи? Не, то је прошлогодишњи комад тканине. Није guess, већ сестрина мајица коју је пронашла на попусту. Опет сам се замислила, већ је 6:35h. Да ли да поједем сендвич што је мама направила као кад смо били мали, или боље да прескочим јер и остале девојке држе линију за лето. Навлачим на себе прво што ми пада у руке, у журби закопчавам јакну и узимам телефон. Корак по корак, уздах за уздахом, улазим у ону установу као по навици. Да, добро сте прочитали, у установу, не у школу, а камоли не у васпитно-образовно установу. Седи, ћути, слушај, пиши. Сви ми исто одбројавамо, да скочимо, набацимо торбе и одемо. Али шта до 13h? Коме да се обратим? Свима су очи упрте у оне усијане екране. Само читају. Помислили би људи да су то академски грађани који изучавају научне радове. Не, варате се. Прати се шта се дешава на ружичастој телевизији, слушају се и шерују најновији спотови, броје се испаљени меци, траже се узори, али на погрешном месту. Прикључујем им се. Узимам и ја ту справу и читам, док се по ходницима школе чују само гладни стомаци девојака које су опет прескочиле доручак, јер неко је избацио најновију дијету. Сву ту тишину прекида звоно. Издржи још само овај час. Размишљам, кад би уместо паркета имали лед, сви би се у року од два минута нашли под тим ледом. Ћути се. Од куд то? Зар ми ђаци да имамо стрес? Не, наше је само да учимо и одбројавамо кад ће да звони. Два сата је. Улећем, бацам све са себе и седам за сто. Пре него што ставим први залогај у уста, рачунам калорије, док мајка мисли да рачунам просек оцена. На пола јела остављам, држим линију. Лежем на кревет и размишљам кад ће више доћи петак. Будим се опет без сна. Заборавила сам да сањам. Али свануо је петак. Издржаћу још данас. Звоно, издржали смо. Још један викенд до лета. Лето је ту, али све је исто као и у пролеће. Читај шта се дешава, држи линију и немој се бунити. Све је исто, ништа се мењало није. Ми смо се променили, није време. Дозволили смо да нам у главе уђе сатана и да се удаљимо једни од других. Али издржи, проћиће и овај живот.