Безречје
,,Пут до пакла поплочан је прилозима.’’
Стивен Кинг
Морбидна ствар.
Тама, већ смркло се, тмурни облаци гуше светлост звездане ноћи бојећи небо туробним
бојама као да другачије не умеју. Киша је неуморно падала, улазећи у сваку пукотину људске душе и лишавајући је било каквог привида мира. Олујни громови стрељали су попут гневних богова догореле сенке и кидали сваку преосталу наду у мени. Седео сам у удобној фотељи, јурећи замршеним ходницима соственог ума. Све што сам тамо
затекао као да је испарило, уронило у бесмисао. Владала jе монотона тишина прекинута тек понеким тупим ударцем кишних капи о стакло прозора. Мемљиви зидови и опојни мирис дувана претворили су се у јединог госта.
Да може, шта би рекао непозвани гост?
Питао сам се…
Празнина
,,Epistula non erubescit.’’
,,Папир све подноси.’’
Цицерон
На столу је хартија, на хартији су ми очи, у очима је питање:
А шта ако на њој не пише ништа?!
Стрељао сам је погледима оштрим попут жилета. Празнина је гутала као вртлог.
Куцање зидног часовника одзвањало ми је лобањом тражећи свој излаз напоље.
Мисли
,,Мисао је идеја у пролазу.”
Питагора
Испред мене је празнина и једна грубо нашиљена оловка. Секунд оклевања и дубок уздах. У одајама ума сударале су се мисли. Међутим, ништа…Ни слова ни речи. Да ли је то био покушај идеје или голи делиријум тременс?
Никада нећу знати.
Уздах. Мрак. Бол. Страх. Само трен и крај.