Кад сам се пробудио, негде после поноћи, учинило ми се да летим, ношен брзим бистрим таласима, сав испуњен и потпуно окружен свежином као музиком. Машта упорно изводи акробације и подстиче ме да забележим његов карактер.
Једна рибица из заборављеног језера носи његово име. Губио се у тражењу израза, знакова, једног слова и звука којег ће једноставно казати, скупљао је снагу за нова цветања. Био је изједначен рам посут сребрном бојом који је прекривао слику, до унутрашњости се тешко долазило јер се није одвајао од својих комплексних мисли.
Један од оних мирних, поспаних и ћутљивих људи који, гледајући свет око себе, све брзо и тачно схватају, али нису у стању и не помишљају да то саопште другима. Способан да нападне јаче од себе, попут сенке сопственог тела, слике у мирној води. Бринуо се о старим дабровима; примао је хрпу страних часописа, навикао је на признања и одликовања, углед и слава једнако му се шире светом. Победник који не зна шта би са својом победом.
Новине је отварао са страховањем и стрепњом се одазивао на телефонске позиве. У слободно време је волео да лежи у самој крошњи велике липе, да се њише заједно са њом, гледа небо и земљу, рачуна квадратне корене насумичних бројева и димензије кућа.
Постепено. Још се понекад јави, пред вече или при буђењу у зору. Само чека тренутак да нестане потпуно, да га избрише спасоносни заборав или га смени, другим поводом, нека погрешна представа, исто толико жива и мучна, нестварна и пролазна.