Када сам била млађа, закључавали су ме у спаваћој соби током ноћи. Имала сам проблема са месечарењем. Моји родитељи су то сматрали обичном дечијом хиперактивношћу. Говорили би да немам довољно година да бих имала проблеме у животу.
Понекад би се дешавало да покушам да наудим себи у сну или бих се само уплашено будила у својој постељи. Дешавало се и да се снови годинама понављају и надовезују један на други. Како сам одрастала, утапала сам се у кафкијанску атмосферу у тренуцима када ми је на лицу блистао најсјанији осмех. Свуда око мене је било сивило, тама, загушљиви ходници. Ти ходници ме плаше. Не знам зашто терам себе да пролазим кроз њих. Сувише су хладни и колико год промаје у њима било, дави ме загушљива бол у телу која ме испуњава. Али знам да морам да пролазим кроз њих и говорим себи да ћу ускоро изаћи напоље. Смешно је то, помало иронично, колико се гласно смејем, говорећи шале на свој рачун, док ме пријатељи питају да ли сам добро.
Његово презиме не постоји. Он има само иницијал. Поседује само К, без порекла и идентитета. Ја имам презиме, које је за мене само често презиме у Србији. У четвртој породици до сада, име човека чије презиме носим се више и не помиње. Нико ми није рекао где је тај човек живео или где је рођен. Не знам да ли личим на њега, на свакој слици као да гледам другог човека. Немам породично стабло, ни претке. Имам презиме које ми значи и које је значајно свету колико и Јозефово задњонепчано К.
Након прочитане последње странице књиге, затворила сам њене жуте корице и дуго размишљала о грижи савести коју је осетио К. на крају свог живота. Осетила сам његову судбину превише лично. Просторија је поново постала загушљива. Школски психолог ми је дуго говорио да нисам ја крива за ружне ствари које ми се дешавају у животу. Нисам видела ништа необично у жељи да затрпавам свој распоред од јутра до мрака, мислила сам да је то само жеља за усавршавањем личног развоја.
Данас, као старији малолетник, и даље трчим од јутра до мрака дугим, тамним и уским ходницима да постигнем што више, препознајући у себи сенку Јозефа К. који тражи светло.