Моја најмилија Каћа,
Можда је ово последњи пут да ти се овако љупко обраћам. И то на овако кукавички начин преко писма, јер немам смелости да ти кажем све ово у лице. Надам се да ћеш ми једнога дана опростити.
Немогуће је сакрити било какву службену депешу од тебе. Мени је врло љупко док те гледам како дискретно покушаваш да је прочиташ преко стола. Сигуран сам да већ знаш која наређења су дошла из главне команде. Ја се, вероватно, нећу вратити.
Желим да знаш да те не остављам саму тако олако. Веома ми је тешко и моји претерани изливи емоција су главни разлог зашто тражиш одговоре на питања на сузама натопљеној хартији, а не на мом лицу и у мом гласу.
Буди спокојна и уверена да те ја и даље волим. Волећу те чак и у мојим последњим тренуцима на овом свету.