22.05.2023.

Зло у огледалу

Аутор: Исидора Дрчелић

Ноћ се нечујно спустила у Лондону. Готово све свеће су биле ужижене у становима унутар зграде преко пута Трасфалгарскога сквера. Једина свећа која је још увек бојажљиво горела, титравим пламеном, припада младој полицајки Марјан Схолуклеи, која је првенац међу полицајцима женског пола.

Марјан је запослена у шкотском „Јарду“. Тренутно настоји да раскринка мистериозан случај који се односи на три насумична убиства у Кинеској четврти. Случај јој је додељен зато што је жена, а и стога што нико није био рад да се позабави овим случајем, будући замршен преко мере. Када је покушала да рашчлани његове елементе, телефон јој се огласио трипут поновљеним и на крају отегнутим „Ззззз-зззз-зззззззз“. Из стана број 362 само је чула: „Изгледа да твој убица поново напада. Боље иди да извидиш шта се дешава“. Затим су је позвали из полицијке станице са налогом да оде на терен и да сачини полицијски извештај са увиђаја. Пре него што је стигла да изусти иједну реч, веза је нагло прекинута од њеног преког шефа. Марјан решено устаде од стола, у лету навуче на себе сиво-зелени капут и вратоломном брзином напусти стан, наоружана пиштољем.

Стигавши у Кинеску четврт, обратила се времешној старици да је усмери на озлоглашену зграду. Ушавши у њу, корачала је споро, сигурним и одмереним корацима, док јој је срце претило да искочи из груди. Нашавши се у стану у коме су извршена вишеструка убиства, угледала је разбацане ствари и поломљену кинеску вазу од порцулана. Онда јој се поглед прикова за мртво тело, које је беживотно почивало на поду дневне собе, покрај камина. Чучну да пажљивије погледа леш – била је то жена у касним 20-им или раним 30-им годинама. Установи да је у три наврата избодена ножем у груди.

Наједном, Марјан се дочека на ноге и загледа се у зрцало поред камина. Крв јој се заледи у жилама. Није била у стању да се макне са места, скамењена. У огледалу је видела себе, а у руци је уместо пиштоља чврсто држала крвави нож. Уместо одраза преплављеног страхом и ужаснутошћу, следећег часа се грохотом смејала, а по лицу су јој се разливале густе капи крви.