Нас као генерацију не обележава ниједан велики рат, истраживање непознатих делова света, не постоји никаква велика куга или катастрофа. Нашу генерацију обележава наша константа борба са самим собом, наш рат је ментални рат, борба против сваког искушења у овом новом „безбедном“ свету.
Људска психа је таква да никад не можемо имати мира. Aко нема крвопролића, направићемо га! Видите, да је људско биће робот, лако би нама било да преокупирамо мисли само тим, лепим стварима. Али ми нисмо роботи, и зато када једино што радимо је дa живимо лепо, осећамо се као да нешто фали, фали нам узбуђење борбе, излагање опасности.
Лично, моје мисли су често заокупиране размишљањем о спорту, школи и удубљивањем у неке безначајне теме, али ништа од тога није како треба ако знам да нисам испоштовао родитеље у неком моменту дана. Моје мисли су највише заокупиране испуњавањем очекивања својих родитеља. Да ли је тако и са другима, не знам, али знам да свако на челу носи печат својих родитеља и то је печат времена сваке, па и моје генерације.